Stara planina Eu English    Stara planina Serbian Serbin  Stara planina Bulgarian Bulgarian   Stara planina Russian Russian    Stara planina Romanian Romanian    Stara planina Germany Germany

Automobili kao zagađivači životne sredine

Čovek je svojim sopstvenim razvojem, polako i postepeno menjao okolinu oko sebe. Svaodnevno sve više i više, ali dugi niz godina veoma polako. Od industrijske revolucije tokom 19. veka stvari dobijaju znatno drugačiji tok događaja, a rapidan rast privrede i njenih grana, uključujući industriju i sve njene grane je odigrao veliku ulogu u uticajima na životnu sredinu i prirodu naših, kao i svih drugih regija planete Zemlje. Negde na tom putu se pojavila i automobilska industrija koja je opet, na sebi svojstvene načine degradirala životnu sredinu.

Olupina havarisana vozila pored puta na Staroj planini

Automobili i druga prevozna sredstva su jedan od glavnih zagađivača vazduha, međutim to je samo jedan medijum zagađenja životne sredine i prirode . Šta je sa zemljištem , bukom , i uticajem na stvaranje efekta staklene bašte koji za posledicu ima globalne klimatske promene, ili sa degradacijom izgleda predela koje odlikuju prirodne lepote? Iako deluje da je automobilska industrija samo jedan od faktora, što i jeste istina, trebalo bi joj pripisati gotovo najveće „zasluge“ za zagađenje prirode.

Mnogi veliki mislioci, kao i lični džep privrednika, su bili skloni stavu da je priroda tu zarad nas i da je predata nama na bezuslovno korišćenje i korist. Iako su velikim delom preovladali upravo ovakvi stavovi, za šta dokaz danas imamo sve učestalije promene u životnoj sredini koje nisu nastale same od sebe i pre godinu ili dve, već su proces dugogodišnjeg akumuliranja svih uticaja koje je čovek vršio na prirodu, bilo je i onih koji su još „na početku“ (rećićemo na početku Industrijske revolucije) predviđali fatalni uticaj čoveka na prirodu. Jedan od njih je bio i čuveni francuski botaničar i zoolog, Žan Batist Lamark, koji je govorio da je: „ Čovek predodređen da, pošto Zemljinu kuglu učini nenastanjivom, potom i sam sebe iskoreni.“

Sigurno se nadamo da se ovo neće dogoditi te se preduzimaju sve krupniji i krupniji koraci ka održivijem privređivanju, proizvodnji, između ostalih i proizvodnji automobila, i uopšteno proceni na životnu sredinu. Međutim, upoznavanje sa tim kakvi su automobili zagađivači, na šta najviše utiču i koji su problemi upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem su prvi korak ka neutralisanju njihovog uticaja na prirodu.

Automobilska industrija i čovek

Čak i kada točak još uvek nije bio izmišljen, čovek se trudio da osmisli nekakva prevozna sredstva. Bilo da se to odnosilo na jahanje konja i drugih životinja, bilo da je osmišljavao prenosne letve na kojim bi ga drugi nosili. Otkriće točka pre oko 7000 godina je u potpunosti promenilo shvatanje prevoza. Najpre korišćen kao kola ili kolica za prevoz tereta, potom ljudi, točak je svoju primenu dobio i 1886. godine kada je stvoren prvi automobil. Konstruisao ga je Karl Benz u Manhajmu (Nemačka) a potom i mnogi drugi pronalazači, kako to obično biva. Gotovo je neshvatljivo da se za svega sto godina od pronalaska automobila, automobilska industrija razila do ovih razmera, kada automobila ima toliko da svaki čovek može voziti auto. Mada i ne bi trebalo da nas čudi ovakav razvoj, pošto se nakon revolucionarnog devetnaestog veka, dogodio još „luđi“ XX vek.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem su našli savršenu primenu u automobilima, te su poprimili razmere proizvodnje koji odavno premašuju ekološke kapacitete Zemlje. Čovek je postao zavistan od brzog načina transporta, bilo da je u pitanu motocikl, automobil, brod ili avion, a svi oni imaju zajedničke dve stvari:

  • Prevozno sredstvo su i

  • Koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem na različite vrste goriva.

Vrste goriva koje se široko primenjuju u celokupnoj industriji pa i automobilskoj, su svakako naftni derivati, zemni gas i ugalj, da bi se u poslednje vreme razvijali i alternativni izvori energije za pokretanje automobila kao što su električna energija, sunčeva svetlost, voda i drugi.

Kako motori sa unutrašnjim sagorevanjem utiču na životnu sredinu

Vrlo jednostavno, nekada neograničeno a skoro uvek fatalno (na duže staze). Opasnost leži u tome što su te duže staze već odavno pređene. Glavni problem motora sa unutrašnjim sagorevanjem tj. automobilima koji se pokreću na tradicionalna prirodna goriva, jeste aerozgađenje tj. zagađenje vazduha. Pored poznate činjenice da se nekontrolisano troše prirodni resursi planete Zemlje, koji nisu obnovljivi. Prema podacima Svetske zdravstvene orgnizacije, više od 2/3 svetskog stanovništva ne udiše čist vazduh , a podaci o saobraćaju su alarmantni. Najvećim delom su pogođene urbane sredine i veliki gradovi, ali i industrijske zone i prirodni predeli turističkog karaktera, kroz koji prođe ogroman broj posetilaca, upravo metodama automobilskog prevoza. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem naravno nisu karakteristični samo za automobile i prevozna sredstva, već i kosilice, testere i druge mašine.

Najveća posledica automobila na zagađenje vazduha, jeste emisija štetnih gasova koji se kreću od ugljenikovih oksida, azotnih oksida, sumpor-dioksida pa do drugih štetnih polutanata najčešće čvrstog karaktera poput čađi, pepela, teških metala i tome slično.

Aerozagađenje kao posledica rada automobila

Aerozagađenje je koncentracija hemijskih, bioloških i fizičkih zagađivača vazduha koji negativno utiču na životnu sredinu, čoveka, životinje i vegetaciju. Aerozagađenje podrazumeva tri glavne komponente: izvor – atmosfera – receptor. Kako izvori zagađenja mogu biti prirodni ili veštački, zaključuje se da su automobili, posebno stari polovni automobili, veštački izvor zagađenja i to jedan od glavnih, pored termoelektrana, nuklearki, kotlarnica i toplana i drugih ložišta.

Ugljenikovi oksidi (CO x ) primarno CO i CO 2 su uz azotne okside (NO x ) najkonkretniji proizvod sagorevanja fosilnih goriva i rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Iako se u skladu sa zahtevima Svetske zdravstvene organizcije i Agencije za životnu sredinu insistira na poštovanju propisa dozvoljenoj količini emisije štetnih gasova iz automobila, još uvek se nije došlo do dovoljno održivih rešenja za proizvodnju automobila koji idu na „tradicionalna goriva“. Šta više poznato je i nekoliko slučajeva varanja ovih propisa i to ni manje ni više od strane svetski poznatog proizvođača automobila – Volkswagena, u skandalu Dizelgejt.

Zagadjenje vazduha: izduvni gasovi iz automobila

Vozila su najveći pojedinačni izvor ugljen-monoksida u vazduhu. Kada ugljovodonična goriva sagorevaju, uz dovoljno prisustvo vazduha nastaje ugljen-dioksid (CO 2 ) i voda kao derivat, ali ako dođe do nedostatka kiseonika, umesto ugljen dioksida dobija se ugljen-monoksid (CO). Upravo tu leži kompleksnost sprečavanja emisije štetnih gasova u atmosferu, pošto sa jedne strane treba sprečiti oksidaciju azota do azotnih oksida, dok sa druge strane treba promovisat i oksidaciju ugljenikovih oksida kako bi se izbeglo stvaranje ugljen-monoksida. U ovom poduhvatu svoju glavnu ulogu igra katalitički konverter koji se ugrađuje u sva moderna vozila i koji čini upravo to: za jednu stranu vrši oksidaciju dok za drugu vrši redukciju. U Velikoj Britaniji obaveza je ugradnja istih još od 1990. godine, a podrzumevana je upotreba bezolovnog benzina, pošto olovo može sprečiti rad katalizatora.

Ali zašto ovi gasovi bivaju štetni za životnu sredinu, atmosferu i uopšteno zdravlje ljudi? Odgovor leži u nečistosti vazduha koji zajedno sa ostalim česticama, čvrstim ili gasovitim, usled ostalih hemijskih reakcija izaziva stvaranje smoga, magle i drugih toksičnih gasovitih mešavina, kao i suspendovanih čestica (složenih smeša organskih i neorganskih materija, zavisno od izvora emisije), utiču na respiratorni sistem čoveka i životinja. Takođe, taloženje ovih, posebno čvrstih čestica, utiče na zagađenje zemljišta, biljaka i vodotokova, nezaustaljivo ulazeći u sve biogeohemijske cikluse.

Jedna od glavnih kompleksnih posledica emisije štetnih gasova iz automobila, jeste ispuštanje gasova koji se smatraju gasovima staklene bašte. Upravo ovde se vidi da je upotreba katalitičkog konvertera nedovoljna, pošto stvara CO 2 koji predstavlja glavni gas staklene bašte. Efekat staklene bašte podrazumeva visoku koncentraciju gasova staklene bašte, kao što su ugljen-dioksid i metan, a koji potom utiču na apsorpciju sunčevog zračenja, direktno utičući na pregrevanje atmosfere a samim tim i celokupne Zemlje. Ovo je glavni razlog globalnog zagrevanja Zemlje. Takođe, kisele kiše i smog su neke od glavnih posrednih posledica na životnu sredinu, direktno utičući na zdravlje ljudi, životinja i opstanak biljaka.

Buka i degradacija krajolika havarisanim vozilima

Ono što se često zanemaruje kada je u pitanju uticaj automobila na zagađenje životne sredine, jeste buka. U ovom slučaju, „životna sredina“ se odnosi na nemir i zdravstveno stanje kako ljudi, tako i životinja, dok se biljke još jednom igraju regulatornu ulogu u zaštiti ljudi, stvarajući zvučnu izolaciju . Baš kao što ubrzano rade na prečišćavanju vazduha od ugljen-dioksida koje stvore automobili, posebno oni stari, nekontrolisani i koji jedva prelaze tehnički pregled. Buka se najlakše može predstaviti negativnim uticajem na zdravlje ljudi u vidu povećanog krvnog pritiska, nervoze i razdražljivosti, nesanice pa čak i depresije u kombinaciji sa drugim uticajima.

Kada je degradacija krajolika u pitanju, stvar je očigledna. Pored ispuštanja često nevidljivih štetnih gasova u atmosferu, koji se potom talože na divne prirodne predele i endemične vrste istih, i koje se takođe vraćaju na Zemlju kroz kruženje vode, automobili su nekada i direktan zagađivač u smislu narušavanja izgleda okoline . Pogotovo u regionima koje odlikuju izuzetne prirodne lepote. Pored zagađenja zemljišta i uništenja biljnih vrsta, koje utiču na dezertifikaciju, koliko puta se desilo da se vozite kolima kroz prirodne lepote, a da pritom vidite napuštenu školjku automobila, havarisani automobil, šoferšajbnu ili gumu? U ovom slučaju nije reč o zagaeđenju životne sredine samim postojanjem automobila, već nemarnošću čoveka. Setite se ponovo Lamarkovih reči sa početka teksta. Da, to je čovek.

Čak iako ne zateknete havarisano vozilo negde pokraj puta potpuno slučajno, vrlo je moguće da ćete naletiti na divlje deponije gde ostaci havarisanog automobila nalaze svoje mesto, umesto da su prethodni vlasnici kontaktirali otkup havarisanih vozila ili da im padne na pamet reciklaža automobila kojai su izvukli deblji kraj u sudaru. Naprotiv, ona ostaju pokraj puta, narušavajući izgled predela, postepeno degradirajuži zemljište usled spiranja farbe i drugih hemijskih procesa.

Sumirano posmatrano, automobili su doneli mnoštvo prednosti modernom načinu življenja, ali u isto vreme oduzevši mnogo više nego što se mislilo. Nažalost, čak i kada se zna šta nam ovakva praksa oduzima, još uvek nije poprimilo globalne razmene proizvođenje automobila koji bi se kretali na obnovljive izvore energije sa niskom stopom zagađenja životne sredine.

 


To acquaint yourself with some basic facts about Stara Planina, we suggest the following:

 #New!!! VIDEO CLIP FROM MOUNTAIN OF STARA PLANINA - The last hidden beauty of Europe
TOURIST GUIDE THORUGH STARA PLANINA
GOOGLE EARTH – SATELLITE PICTURES OF STARA PLANINA
WEATHER FORECAST
PHOTOGRAPHS OF STARA PLANINA AND THE REGION
FORUM WITH TOPICS OF STARA PLANINA
STARA PLANINA - GEOGRAPHICAL DATA
BALKAN MOUNTAINS RANGE - GEOGRAPHICAL MAP

 

 

 


The mountain Stara Planina can be divided into three sections:

Western Stara Planina from Vrashka Chuka at the border with Serbia to the Pass of Arabakonak with a total length of 190 km and highest peak Midzhur (2,169 m).
Central Stara Planina from Arabakonak to the Vratnik Pass with a length of 207 km. Botev Peak (2,376 m) which is the highest in the range is located in that section.
Eastern Stara Planina from the Vratnik Pass to Cape Emine with a length of 160 km and highest peak Balgarka (1181 m). Eastern Stara Planina forms the lowest part of the range.



Stara planina photo

The highest top in Serbian part of Stara planina is the Midžor 2,169 meters.



Stara planina photo



WE SUGGEST NEXT PHOTOGALLERYES ABOUT STARA PLANINA:

Područje Stare planine karakteriše raznovrstan litološki sastav, predstavljen sedimentnim, manje magmatskim i metamorfnim stenama, od najstarijih, paleozojskih, preko mezozojskog flišnog i krečnjačkog kompleksa i neogenih jezerskih i marinskih sedimenata, do najmla|ih kvartarnih rečnih i bigrenih naslaga. Posebno je značajna facijalna raznovrsnost mezozojskih sedimenata, sa punim stratigrafskim razvićem trijasa, jure i krede i obiljem fosila u stenama pojedinih odeljaka ovih perioda. Geostrukturna gra|a terena je veoma složena i izražena je kroz brojne i reprezentativne pojave rasedne i naborne tektonike. Po svojim stratigrafskim, petrološkim, paleontološkim i geotektonskim odlikama Stara planina predstavlja izuzetnu riznicu " dokumenata " o istoriji razvitka zemljine kore, složenosti geoloških procesa i promenama paleoekoloških uslova.